Da bi pravilno funkcionisalo, našem srcu je potreban kontinuiran dotok krvi bogate kiseonikom. Srce obično prima krv iz krvnih sudova koje se zovu koronarne arterije. Kada se koronarna arterija iznenada potpuno začepi, kiseonik ne može da stigne do našeg srčanog mišića – što izaziva srčani udar (ili, „infarkt miokarda“).
Bez kiseonika, srčani mišić počinje da odumire i naše srce može biti trajno oštećeno. Da li ste znali da je srčani udar glavni uzročnik smrtnosti i da dnevno 150.000 ljudi umre od posledica srčanog udara? Iako ova statistika deluje zastrašujuće i dalje postoje načini kako da se zaštite od infarkta, posebno ako spadate u rizičnu kategoriju.
Koji su simptomi srčanog udara?
Ako iskusite bilo koji od dole navedenih simptoma, odmah potražite lekarsku pomoć. Mnogi ljudi naprave grešku, misleći da je bol u grudima samo kratkotrajna pojava, međutim, to može dovesti do ozbiljnih posledica koje se mogu završiti smrtnim ishodom.
Najčešći simptomi srčanog udara uključuju:
- Bol u grudima (angina) – pritisak ili stezanje u grudima i rukama, koji se može proširiti na vilicu, vrat ili leđa
- Iznenadan osećaj vrtoglavice, nesvestice ili anksioznosti
- Mučnina ili povraćanje
- Loše varenje ili gorušica
- Znojenje ili hladan znoj
- Kratak dah ili otežano disanje
Žene mogu imati različite simptome, kao što su:
- Nedostatak daha i opšte loše stanje
- Stezanje ili nelagodnost u rukama
- Bol u leđima ili pritisak
Simptomi srčanog udara se razlikuju od osobe do osobe. Neki ljudi ne osećaju znake upozorenja pre srčanog udara, dok drugi osećaju simptome danima ili nedeljama unapred. Skoro 1 od 3 muškarca i skoro 4 od 10 žena koje imaju srčani udar uopšte ne osećaju bol u grudima. Bolovi u grudima takođe mogu biti kratkotrajni i brzo nestati.
Šta uzrokuje srčani udar?
Najčešći uzrok srčanog udara je koronarna bolest srca. Ovde se nakupljaju masne naslage, holesterol i druge supstance u zidovima koronarnih arterija koje snabdevaju srce kiseonikom. Vremenom se ove naslage stvrdnu, a jedan delić se može odlomiti u bilo kom trenutku i izazvati krvni ugrušak koji blokira arteriju.
U nekim slučajevima, srčani udar može biti uzrokovan i drugim pojavama:
- Spazam koronarne arterije (varijantna angine) je neobično sužavanje krvnih sudova koje može zaustaviti dotok krvi do srca.
- Spontana disekcija koronarne arterije je iznenadni rascep u zidu koronarne arterije, koja takođe može uticati na ljude koji spadaju u rizičnu kategoriju.
- Pokazalo se da određeni životni stil povećavaju šanse za srčane bolesti i srčani udar
- Pušenje oštećuje vaše krvne sudove i tri puta povećava verovatnoću da umrete od srčanog udara.
- Nezdrava ishrana sa visokim sadržajem zasićenih masti, soli i dodatog šećera dovodi vas u opasnost od srčanih oboljenja.
- Nedovoljno fizičke aktivnosti.
- Visok krvni pritisak — dosta ljudi živi sa visokim krvnim pritiskom.
- Visok holesterol — previše „lošeg“ LDL holesterola u vašoj krvi je jedan od glavnih razloga za nakupljanje masnih naslaga koje blokiraju vaše arterije. Ukoliko patite od povišenog holesterola i želite da smanjite nivo holesterola i triglicerida u krvi, preporučujemo lipotab tablete, potpuno na prirodnoj bazi. Ove tablete sprečavaju stvaranje tromba, relaksiraju krvne sudove i smanjuju rizik od nastanka infarkta.
- Dijabetes — ljudi sa dijabetesom imaju do 4 puta veće šanse da imaju srčani ili moždani udar.
- Nezdrava težina — ljudi koji imaju višak kilograma ili su gojazni imaju veću šansu da obole od srčanog udara.
- Loše mentalno zdravlje — stanja kao što je depresija može povećati rizik od srčanih bolesti.
Kako se srčani udar dijagnostikuje
Prvi korak u dijagnostici srčanog udara je fizički pregled i uzimanje anamneze. Lekar će pitati o simptomima kao što su bol u grudima, kratak dah i mučnina, kao i faktori rizika za srčana oboljenja kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i pušenje. Takođe će poslušati srce i pluća pacijenta, proveriti krvni pritisak i puls.
Sledeći korak je izvođenje dijagnostičkih testova kako bi se potvrdila dijagnoza srčanog udara. Najčešće korišćeni test je elektrokardiogram (EKG ili EKG), koji beleži električnu aktivnost srca. Kod osobe sa srčanim udarom, EKG će pokazati promene u električnoj aktivnosti srca, što ukazuje na oštećenje srčanog mišića.
Testovi krvi se takođe koriste za dijagnozu srčanog udara. Najvažniji test krvi se zove srčani troponin test, koji meri nivoe proteina koji se zove troponin u krvi. Kada je srčani mišić oštećen, troponin se oslobađa u krvotok, a povišeni nivoi troponina mogu ukazivati na srčani udar.
Ehokardiografija, angiografija i magnetna rezonanca (MRI) takođe se mogu koristiti za dijagnozu srčanog udara i procenu stepena oštećenja srca.
Ukratko, dijagnoza srčanog udara uključuje kombinaciju kliničke evaluacije, dijagnostičkih testova i različitih snimanja. Cilj je da se dijagnoza potvrdi brzo i tačno kako bi se lečenje moglo odmah započeti, kako bi se smanjilo oštećenje srčanog mišića i sprečile dalje komplikacije.
Kako se leči srčani udar?
Lečenje srčanog udara zavisi od težine stanja, stepena oštećenja srčanog mišića i opšteg zdravlja pacijenta. Glavni ciljevi lečenja su obnavljanje protoka krvi kroz srce, sprečavanje daljeg oštećenja srčanog mišića i sprečavanje komplikacija.
Prvi korak u lečenju srčanog udara je davanje lekova za obnavljanje protoka. Ovo može uključivati lekove kao što su aspirin, nitroglicerin i trombolitičke lekove (lekove za uništavanje ugrušaka) za rastvaranje krvnih ugrušaka koji blokiraju koronarne arterije. U nekim slučajevima, može se izvesti postupak koji se zove perkutana koronarna intervencija (PCI) kako bi se otvorila začepljena arterija i obnovio protok krvi kroz srce.
Nakon početnog tretmana, pacijenti će obično dobiti kombinaciju lekova, kako bi smanjili simptome i sprečili komplikacije. To može uključivati lekove za snižavanje krvnog pritiska, smanjenje nivoa holesterola i sprečavanje krvnih ugrušaka. Promene u načinu života kao što su prestanak pušenja, zdrava ishrana i redovno vežbanje takođe se mogu preporučiti za poboljšanje zdravlja srca.
U težim slučajevima možda će biti neophodna operacija za lečenje srčanog udara. Ovo može uključivati procedure kao što je ugradnja bajpasa, koja preusmerava krvotok oko blokirane koronarne arterije, ili operaciju srčanog zaliska, kako bi se popravio ili zamenio oštećeni srčani zalizak.
Sve u svemu, lečenje srčanog udara je proces koji uključuje više koraka, kao što je kombinacija lekova, procedura i promena načina života kako bi se obnovio protok krvi kroz srce, sprečilo dalje oštećenje i unapredilo opšte zdravlje srca.
